О пројекту
Опис пројекта „Симпозијум Радич 2018.
– Културна баштина као спона матице и расејања“ посвећен је очувању српске културне баштине, јачању веза између Србије и дијаспоре кроз културну сарадњу, те постављању темеља за будуће заједничке пројекте, као и представљању и интерпретирању српске културе у модерном кључу, пријемчивом широј публици.
Пројекат се састоји из изложби, предавања, радионица и округлих столова на којима ће учествовати стручњаци и делатници из матице и дијаспоре. Уз подршку организација из Данске, Немачке и Француске, учесници су из својих углова говорили на тему културне баштине на простору Србије, начинима њеног интерпретирања и потреби и начинима да се очврсну њене везе са данашњим генерацијама у земљи и иностранству. Аутори пројекта, препознајући да још увек постоје институције које раде на чувању и истраживању културне баштине, желели су да дају свој допринос њеном очувању, промовисању и спречавању да она изгуби свој идентитет и препознатљивост услед асимилације наших држављана након одласка у дијаспору. Аутори пројекта посветили су пажњу промовисању пројекта, па је тако било организовано дељење летака у школама и другим установама, како би предавања и радионице биле што далекосежније.
У плану су сличне активности у Данској и Немачкој намењене нашим и страним држављанима из поменутих земаља (који ће свакако моћи да се упознају са пројектом преко интернет презентације).
Циљне групе
– Пројекaт је био усмерен како на стручњаке и ентузијасте из области историје, вајарства, археологије, музике и генерално културне баштине, тако и на ширу публику из матице и дијаспоре свих узраста која жели да на стручан, занимљив и интерактиван начин сазна нешто више о вишемиленијумској култури на простору Србије.
План наставка
– Одржавање скраћених ретроспективних предавања у Копенхагену и Берлину, у организацији сарадника на овом пројекту из поменутих земаља
– Интернет веб и јутјуб презентација са снимцима предавања и базом сакупљених података током пројекта
– Размена знања и ресурса са организацијама посвећеним српској култури у дијаспори
ПРОЈЕКАТ ЈЕ ПОДРЖАН ОД СТРАНЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ, УПРАВА ЗА САРАДЊУ С ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИОНУ
Учесници пројекта
– Срђан Станишић
– Александар Хајдер
– Ненад Ђорђевић
– Ристо Михић
– Душан Миловановић
– Станко Костић
– Владан Ракић
– Константин Станишић
Медији
Календар активности
– 8. септембар, Поводом одржавања Симпозијума Радич 2018. у Враћевшници одржана је видео-конференција на којој су учествовали Срђан Станишић руководилац пројекта, Александар Хајдар представник Удружења Свети Георгије при црквеној општини у Копенхегену и Александар Тодоровић представник удружења Балкан Слав спирит из Париза.
– 9. септембар У просторијама Задужбине Петра Првог на Опленцу одржан је радни састанак посвећен симпозијуму Радич. Састанку су присуствовали Ненад Ђорђевић, директор Народног музеја у Крагујевцу, Драган Рељић, директор Задужбине Опленац и Срђан Станишић, руководилац пројекта.
– 10 септембар КП Ковионица прихватила је знак симпозијума Радич, као и идејно решење веб сајта, плаката и пропагандног штампаног материјала који је израдио креативни тим ВМР Конрас из Београда.
– 11 септембар У Задужбини Светислава Жиловића одржан је радни састанак поводом „Радича 2018“. У присусутву Светислава Жиловића оснивача Задужбине; Светозара Нешовића, представника Месне Заједнице Враћевшница и Јоване Милетић представника удружења грађана Радич – гружанска иницијатива младих и Срђан Станишић руководиоца пројекта утврђени су програм и обавезе учесника.
– 12 септембар У Враћевшницу, у објекат Гружанска жупа стигли су учесници „Радича“: Александар Хајдер (Копенхаген), Владан Ракић (Берлин), Душан Миловановић (Београд), Станко Костић (Београд), Константин Станишић (Београд) и Срђан Станишић (Крагујевац)
– 13 септембар Учесници „Радича“ обишли су данас манастира Враћевшница – задужбину челника Радича Поступовића с почетка XIV века; У галерији Задужбине Светислава Жиловића одржан је радни састанак и утврђен програм манифестације.
– 14 септембар
12:00 Званично је отворен симпозијум Радич, уводна реч Срђан Станишић, руководилац пројекта.
12:15 Беседа Душана Миловановића, историчара уметности: „Слово о Радичу Поступовићу“.
12:30 Предавање и видео презентација „Фотографија као чувар сећања“, предавач Станко Костић, ликовни уметник фотографије.
13:30 У галерији Задужбине Светислава Жиловића отварене су две изложбе: изложба фотографија „Хиландар“ аутора Станка Костића и изложбе скулптура „Прашумадија – праисторијска уметност на тлу Шумадије“ која је пројекат Културног парка Ковионица. Такође, у галерији „Качара“ отворена је етнографска поставка удружења Радич „Српско домаћинство с почетка ХХ века“.
14:30 Поводом почетка пројекта у сали хотела је организован коктел за учеснике и госте.
– 26 септембар
11:00 Предавање и видео презентација „Берлин као центар културне размене матице и расејања“, предавач Владан Ракић, песник, публициста, представник Црквене општине Берлин.
16:00 Предавање и видео презентација „Српска културна баштина као чинилац очувања идентитета Срба у Западној Европи“, предавач Александар Хајдер, Заступник српског културног удружења „Свети Георгије“ при Српској православној цркви у Копенхагену.
– 27 септембар
11:00 У организацији удружења Радич организована је вајарска радионица за ученике ОШ Десанка Максимовић из Враћевшнице, предавач Ристо Михић, вајар, рестауратор и конзерватор Народног музеја у Београду.
16:00 У галерији Задужбине одржано је предавање са видео презентацијом „Оснивање Глиптотеке – потреба и могућности“. Предавач Ристо Михић.
– 28 септембар
11:00 Предавање са видео презентацијом „Сарадња НМ Крагујевац са институцијама и удружењима Срба из дијаспоре“, Предавач Ненад Ђорђевић, директор Народног музеја у Крагујевцу.
16:00 У сали хотела организован је коктел поводом завршетка симпозијума.
Радич Поступовић је прва историјски позната личност са простора данашње Груже. Овај значајни аутентични историјски лик је опеван у народним песмама и као Облачић Радосав или Облак Раде. Радич је највероватније рођен у гружанској Каменици а поједини аутори као место његовог рођења наводе Доњу Црнућу. Као место његовог рођена, у једној хрисовуљи се помиње село Красовац, данашњи Красојевци. Има и оних историчара који погрешно сматрају да је место његовог рођења село Грабовица близу Александровца.
Радич је имао дворе у Белући. Белућа је било име данашње Црнуће, име је променила после Косовског боја јер је тада завијена у црно. Све мушке главе способне за рат су отишле из Белуће на Косовски бој и нико се није вратио, сви су изгинули. Иако је имао дворе у Белући, Радичу Поступовићу је главна војна и политичка резиденција била у граду Борчу. Из доступних историјских извора није познато име ни једног властелина који је господарио градом Борчем, међутим имајући у виду чињеницу да је Радич Поступовић као једна од најзначајних личности српске деспотовине боравио у Борчу, могло би се закључити да је он био господар града а можда и обласни господар читаве жупе Борач. Колико је Радич био значајна личност у средњовњковној српској држави доказује и то што се на многим повељама потписивао одмах иза деспота Стефана и деспота Ђурђа Бранковића, као друга личност у држави.
Први историјски доказан помен Радича Поступовића датира из 1405. године, у повељама које му је издао деспот Стефан Лазаревић на Расини и тако му гарантовао поседе. За време владавине деспота Стефана Лазаревића, Радич је носио титулу челника. Касније, током владавине деспота Ђурђа Бранковића, Радич Поступовић је носио титулу велики челник (латински „comes palatinus). Титулом велики челник се означавао највиши достојанственик на двору и главни заповедник војске који је имао и значајне надлежности у области цивилног живота становништва.
Радич је био један од најутицајнијих носилаца ове титуле, непосредно пре њега велики челник је био Хребељан, за кога се предпоставља да је био близак рођак кнеза Лазара Хребељановића. Велики челник Хребељан се потписао као сведок на повељи која је Дубровчанима издата у граду Борчу 2. децембра 1405. године. Након Радича, деспотов велики челник је постао Михаило Анђеловић, од породице тесалских Анђела, властелин који је у свом поседу држао гружанско село Гунцати. Деспот Ђурђе у својим повељама Радича Поступовића помиње као поштеног и верног властелина.
Константин Филозоф је Радича описао реченицом: „човек најхрабрији и најмудрији и који је много свршавао лепим речима“. Према поузданим историјским изворима, Радич Поступовић се 1413. године заједно са Ђурђем Бранковићом борио на страни султана Мехмеда против његовог побуњеног брата и конкурента на престо Мусе. Одсудна битка се одиграла 5. јула 1413. године код села Чаморлу под планином Витошом, недалеко од Софије. Пресудну улогу у бици одиграли су српски одреди којима је заповедао Ђурђе Бранковић. Нападом са бока, у коме се нарочито истакао Радич Поступовић, Мусина војска је разбијена и потучена а он је током повлачења заробљен на реци Искру и погубљен.
Галерија
