Заборављене дечије игре и спортови

Уз подршку Министарства спољних послова Владе Републике Србије

О пројекту

У времену видео игара, играоница и играчака, једноставне дечје игре из долина, дворишта, улица често умеју да буду занемарене. Срећом, неки се ових игара још увек сећају и желе да их поделе са млађим генерацијама. Спорт и игре су најуниверзалнија форма културног изражавања и разнолики су колико и наше целокупне културе. Главни циљ пројекта је да се подстакне учествовање у традиционалним играма и спортовима, али и да пројекат служи као заштитник обичаја, језика и историје, као и повезивања наших сународника у региоину. Отежавајућа околност је да је тренд глобализације учинио да је већина гледалаца усредсређена на неколико најкомерцијалних спортова и гурнула у запећак огроман број других којима прети да падну у потпуни заборав. Отуда и потреба за очувањем традиционалних игара и спортова користећи постојећу модерну технологију али и личне контакте са онима који ове игре још увек памте.

Историја спорта и игара сеже до самог почетка људске цивилизације. Они су кључни делови културног идентитета и механизама који служе за заштиту и промовисање културне различитости и вишестраности. Стога је њихово очување јако битно за очување нематеријалне културне баштине генерално. На глобалном нивоу постоји огроман број традиционалних, историјских и регионалних народних спортова и игара различитих народа и мањина који су фасцинантни не само због својих разлика већ и сличности.

УНЕСКО је званично препознао потребу за заштитом старинских игара и спортова и њихов значај за културно наслеђе. Међутим, ни ово за сада није било довољно да ови спортови и игре завреде већу пажњу у истраживачким заједницама. Преплављени успехом спортова попут фудбала, кошарке и америчког фудбала, велика већина традиционалних игара и спортова задржале су стриктно локални и аматерски статус док спортска удружења имају јако лимитиране ресурсе, недовољне да ово стање промене. Ово стање је недопустиво јер управо ова удружења и њихова структура могу бити мотор за очување, промовисање и ширење ових спортова и игара. За разлику од већине других форми културног изражавања, код спортова и игара углавном не постоји опипљиви артефакт или симбол (што такође отежава њихов опстанак), међутим елеганција, течност и прецизност покрета је евидентна у великој већини традиционалних игара и спортова, између осталих и код клиса, свињица, лелешкиња, кукумиша и многих других.

Сврха пројекта да се традиционални спортови и игре не забораве и да се поново врате заједницама из којих су потекли. Кроз писану, аудио и видео документацију теренских истраживања и интервјуа, учесници овог пројекта желели су да подигну свест о нематеријалној баштини и њеном значају за културу једне државе и млађе генерације. Кроз интернет презентације и блиску сарадњу са медијима, пројекат жели да врати ову форму културног изражавања у јавни домен. Један од кључних циљева пројекта, такође, представљао је организовање радионице Заборављене дечије игре и спортови уз помоћ сарадника на пројекту из Србије, Републике Српске и Румуније у којима су деца имала прилику да, под надзором, учествују у демонстрацији традиционалних дечијих игара и спортова уз тродневни боравак у хотелу комплекса Задужбине Жиловић у Враћевшници у близини Горњег Милановца, што је допринело успеху пројекта на више начина, укључујући и следеће:
– Деца су имала ретку прилику да се упознају са традиционалних играма и спортовима који на различите позитивне начине утичу на формирање њихове личности, као на пример на свести о колективној одговорности, личној улози у колективу, одговорности, афирмацији, развијању психофизичких способности. Разноврсност игара осигурала је да деца искористе што шири обим својих могућности, па су тако биле заступљене игре имитација породичних или личних обичаја, обредних пракси, старог живота, такмичарске игре, игре са лоптом, итд. Неке од игара које су биле демонстриране су: јелечкиње барјакчиње, труле кобиле, слепе мачке, мице, скривалице, школице, кликерање, ходање у врећи, клис, крмача…
– Организатори пројекта су у суорганизацији са сниматељима и фотографима добили записе демонстрација игара и спортова и након систематизације и дигитализације материјала створили базу података и интернет презентацију читавог пројекта
– Захваљујући овако прецизно урађеном пројекту, пониклом на чврстим теоријско-методолошким основама, стручњаци укључени у пројекат, укључујући етнологе и психологе, били су у прилици да изврше историјске, психолошке, антрополошке и педагошке анализе на основу прикупљеног материјала и записа са самих демонстрација у оквиру радионица.

Учесници пројекта

– Срђан Станишић, Руководилац пројекта
– Анита Накић-Вуковић заменик директора Српске основне школе и гимназије “Никола Тесла” у Будимпешти
– Душан Вуковић – уметнички руководиоц КУД-а “Табан” Будимпешта
– Сања Вуковић и Радмила Вуковић, ученице Српске гимназије Никола Тесла
– Јасмином Петров, наставник у ОШ Доситеј Обрадовић из Темишвара
– Тања Петров , Јана Петков, Ања Штецко, Марко Тријења, Богдан Рајков и Милан Мајкић ученици школе Доситеј Обрадовић Будимпешта
– Јаворка Јоргован аутор књиге „Време безазлености“, Темишвар
– Огњан Крстић председник Савеза Срба Румуније
– Никола Алексић, наставник ОШ Десанка Максимовић Враћевшница
– Ученици свих разреда ОШ Десанка Максимовић, Враћевшница

Медији

Календар активности

– 1. октобар, У Народом музеју у Крагујевцу, одржан је радни састанак поводом одржавања радионице Заборављене дечије игре и спортови. На састанку су учествовали Ненад Ђорђевић директор НМ Крагујевац и Срђан Станишић руководлац пројекта Заборављене дечије игре и спортови.
– 2.октобар У Вршцу је, уз учешће Огњана Крстића, председника Савеза Срба Румуније и Срђана Станишића руководиоца пројекта, договорен је програм радионице и утврђени учесници из Темишвара.
– 3 октобар. На састанку у Музеју Рудничко-таковског краја, директор Музеја Саша Савовић, руководилац пројекта Срђан Станишић и представник МЗ Враћевшница Светозар Нешовић одржали су радни састанак поводом пројекта и утврдили обавезе свих страна у пројекту.
– 4 октобар, У основној школи Десанка Максимовић у Враћевшници одржан је састанак поводом радионице Заборављене дечије игре и спортови, која ће се одржати у дворишту школе.
– 5. откобар, У Културном центру у Горњем Милановцу, одржана је конференција за штампу поводом одржавања радионице Заборављене дечије игре и спортови. О пројекту су говорили Срђан Станишић, руководилац пројекта и Светозар Нешовић представник МЗ Враћевшница.
– 6. октобар, Данас су из Будимпеште, Српске гимназије Никола Тесла, у Враћевшницу стигли први учесници пројекта – Анита Накић-Вуковић заменик директора школе; Душан Вуковић – уметнички руководиоц КУД-а „Табан“ и ученице четвртог разреда Сања и Радмила Вуковић. Из Београда и Крагујевца дошли су сниматељ Станко Костић и фотограф Небојша Радосављевић Раус;
– 7. октобар У Враћевшницу су стигли и учесници из Темишвара: ученице другог разреда Тања Петров, Јана Петков, Ања Штецко и ученици шестог разреда Марко Тријења, Богдан Рајков и Мулан Мајкић са наставницом Јасмином Петров из школе Доситеј обрадовић из Темишвара. Наши гости су и Јоргован педагог и аутор књиге „Време безазлености“ као и Огњан Крстић председник Савеза Срба Румуније.

У Организацији Удружења радич – Гружанска иницијатива младих организована је посета манастиру Враћевшница. У галерији Задужбине Жиловић одржан је састанак Организационог одбора пројекта на којем су присуствовали Срђан Станишић, руководилац пројекта; Душан Вуковић и Анита Накић-Вуковић из Будимпеште; Јасмина Петров, Јаворка Јоргован и Огњан Крстић из Темишвара; Милена Ђурица, историчар уметности из Београда; Светозар Нешовић представник МЗ Враћевшница. На састанку је утврђен распоред активности пројекта.
– 27. октобар У дворишту ОШ Десанка Максимовић у Враћевшници је одржана радионица „Реконструкција заборављених дечијих игара и спортова“. Радионицу су водили Александар Николић наставник физичког васпитања у школи Десанка Максимовић, Душан Вуковић руководилац КУД Табан из Будимпештре и Јасмина Петров наставник школе. Уз учешће деце из Будимпеште и Темишвара у радионици је учествовало четрдесеторо ђака ОШ Десанка Максимовић. У радионици која је трајала у два дела: од 11–13 и од 14–16 часова реконстрисано је укупно девет дечијих игара: Школице, Кликери, Ластиш, Ан-така-тенус, Разбрајалице; Берем грожђе, Барјачкиње, Пошто секом млеко и Праћке.

Станко Костић и Небојша Радосављевић Раус направили су видео записе игара.

– 28. октобар Учесници радионице из Темишвара и Будимпеште данас су посетили Задужбину Краља Петра I на Опленцу и ергелу Парче раја у Кутлову. Гости су на Опелнцу најпре посетили Кућу Краља Петра, затим цркву Светог Ђорђа и краљевски виноград, да би после тога обишли и Карађорђев конак у Тополи. После Опленца гости из Мађарске и Румуније посетили су сеоско домаћинство Радоја Васиљевића и ергелу Парче раја у Кутлову.
– 29. октобар У свечаној сали ОШ Десанка Максимовић одржано је предавање о дечијим играма.

Ученицима и наставницима школа из Враћевшнице, Темишвара и Будимпеште, најпре је приказан филм „Клис и Машке“ аутора Милана Брајовића. О филму, као и о значењу дечијих игара, њиховом пореклу и симболици говорила је Весна Ћурчић из Музеја Рудничко-таковског краја; Госпођа Јаворка Јоргован, представник српске заједнице из Румуније и аутор књиге „Време безазлености“ говорила је о играма деце у српским насељима у Румунији, упоредивши их са играма деце у централној Србији.

– 30. октобар У галерији Задужбине Жиловић одржан је завршни састанак учесника пројекта. Учесници састанка су се сагласили да овогодишња манифестација буде и први корак ка иницијативи да се дође до дечије игре коју треба заштитити код УНЕСКА као нематеријалну баштину српског народа Балкана.
– 21. децембар У свечаној сали ЈУ Средња економска школе у Бијељини, одржана је радионица „Заборављене дечије игре и спортови“. У програму који су припремили ученици и професори школе представаљене су дечије игре Семберије: Фириз, Клиса, Кућање, Ластиш и Прстен. Радионици су присуствовали Срђан Станишић, руководилац пројекта и Весна Ђурчић из Музеја Рудничко-таковског краја која је после пројекције филма „Клис и Машке“ одржала предавање о значају дечијих игара за очување идентитета.